poPovratak atomu: Kako su energetska kriza i klimatski ciljevi pokrenuli veliku nuklearnu renesansu širom svijeta
Nuklearna energija, koja je decenijama bila izložena društvenoj osudi i planski gašena u zemljama poput Njemačke, doživljava spektakularan povratak. Suočene sa brutalnom realnošću energetske krize, prekidom isporuka fosilnih goriva i ciljevima za postizanje ugljenične neutralnosti, vlade prepoznaju nuklearnu energiju kao jedini stabilan izvor bazne električne energije koji radi bez emisije gasova staklene bašte.
Udar realnosti i tehnološki skok kroz SMR reaktore
Gašenje nuklearki u Njemačkoj pokazalo se kao strateški problem, jer je zemlja morala aktivirati termoelektrane na ugalj i uvoziti struju iz Francuske. Ključni pokretač nove ere je razvoj Malih modularnih reaktora. Za razliku od tradicionalnih elektrana koje zahtijevaju decenije izgradnje, SMR se proizvode serijski u fabrikama, zauzimaju manje prostora i posjeduju napredne pasivne sisteme bezbjednosti koji sprječavaju ekološke incidente.
Geopolitika uranijuma i finansijski zaokret
Povratak atomu otvara i borbu za kontrolu lanca snabdijevanja. Ruski Rosatom drži značajan dio globalnog monopola nad obogaćivanjem uranijuma, zbog čega je ovaj sektor dugo bio pošteđen sankcija. Zapadne zemlje sada užurbano investiraju u sopstvene kapacitete, dok se vodi tiha diplomatija u zemljama bogatim rudom. Velika pobjeda ostvarena je i na polju finansija jer je EU zvanično uvrstila nuklearnu energiju u svoju zelenu taksonomiju, otvarajući vrata masovnim privatnim investicijama.
